Zubi kod beba počinju da niču najčešće oko šestog meseca, mada je normalno da se prvi zub pojavi bilo kada između četvrtog i dvanaestog meseca. Prvi izbija donji sekutić, a ostali mlečni zubi slede u prilično predvidljivom redosledu, dok kompletan set od dvadeset zuba većina dece dobije do treće godine.
Nicanje kod nekih beba prođe gotovo neprimetno, dok ga kod drugih prati pojačano slinavljenje, nemir, potreba za grickanjem i blago povišena temperatura. Temperatura koja potraje, kao i proliv i povraćanje, često se jave u tom periodu, ali se ne pripisuju samo zubima i traže proveru kod pedijatra. Bol se ublažava hlađenjem i pritiskom na desni, a nega i prvi stomatološki pregled, na kojem se pored zuba proverava i odnos vilica, počinju već u prvoj godini.
Kada niču prvi zubi kod beba?
Prvi zubi kod beba niču najčešće oko šestog meseca života, ali raspon koji se smatra normalnim je širok i ide od četvrtog do dvanaestog meseca. Kod većine dece prvo se pojavi donji središnji sekutić, pa se roditelji često iznenade kada ugledaju dva mala zuba u donjoj vilici. Svaka beba ima svoj ritam, i mesec ili dva razlike u odnosu na vršnjake nije razlog za brigu.
Vreme nicanja u velikoj meri je nasledno. Ako su roditelji kao bebe rano dobili zube, velika je verovatnoća da će i dete. Pol, način ishrane u trudnoći i porođajna težina takođe mogu blago da pomere ovaj period, ali okvirno pravilo o prvom zubu oko šestog meseca važi za najveći broj beba.
Da li zubi mogu da niču sa 2 ili 3 meseca?
Koncizan odgovor je da apsolutno mogu. Kod male grupe beba prvi zub probije desni već u drugom ili trećem mesecu, i to samo po sebi nije problem ni znak da nešto nije u redu. Takođe, veoma retko se dešava da se beba rodi sa zubom (natalni zub) ili da zub nikne u prvih mesec dana (neonatalni zub). Takvi zubi se proveravaju kod stomatologa jer znaju da budu klimavi ili da smetaju pri dojenju, pa se u pojedinim slučajevima uklanjaju.
Kada je nicanje zuba rano, a kada kasni?
Nicanje se smatra ranim ako se prvi zub pojavi pre četvrtog meseca, a kasnim ako do dvanaestog meseca nema nijednog zuba. Nijedna od ove dve situacije nije automatski razlog za uznemirenost, jer zdrave bebe mogu značajno da odstupaju od proseka. Kada zub izostane i posle petnaestog do osamnaestog meseca, dobro je obaviti stomatološki pregled da bi se isključili nedostatak zubnog začetka ili drugi razlozi kašnjenja.
Kojim redom niču zubi kod beba?
Zubi kod beba niču po prilično ustaljenom redosledu koji ide od prednjih ka zadnjim zubima, uz izuzetak očnjaka koji stižu nešto kasnije. Posle donjih sekutića slede gornji sekutići, zatim bočni sekutići, pa prvi kutnjaci, očnjaci i na kraju drugi kutnjaci. Zubi se po pravilu pojavljuju u paru, jedan levo i jedan desno, i najčešće prvo u donjoj pa onda u gornjoj vilici.
Ovaj redosled je orijentir, ne strogo pravilo. Kod nekih beba bočni sekutić izbije pre središnjeg, ili gornji zubi stignu pre donjih. Ukupno niče dvadeset mlečnih zuba, deset u gornjoj i deset u donjoj vilici, i većina dece ih dobije do treće godine.
| Zub | Donja vilica | Gornja vilica |
| Središnji sekutići | 6–10 meseci | 8–12 meseci |
| Bočni sekutići | 10–16 meseci | 9–13 meseci |
| Prvi kutnjaci | 14–18 meseci | 13–19 meseci |
| Očnjaci | 17–23 meseca | 16–22 meseca |
| Drugi kutnjaci | 23–31 mesec | 25–33 meseca |
Koji zub prvi niče?
Prvi niče donji središnji sekutić, jedan od dva prednja zuba u donjoj vilici. Ubrzo za njim pojavljuje se i njegov par sa druge strane, pa beba obično istovremeno dobija dva donja prednja zuba. Ti zubi imaju tanku, oštru ivicu i lako se primete kada dete stavlja prste ili igračke u usta. Gornji središnji sekutići slede nekoliko nedelja, do nekoliko meseci kasnije.
Kako izgledaju desni kod beba kada niču zubi?
Desni kod beba dok niču zubi izgledaju otečeno, zategnuto i često crvenkasto na mestu gde zub pritiska ka površini. Nekoliko dana pre nego što zub probije, na vrhu desni može da se vidi bledunjava ili beličasta izbočina, a ponekad se ispod tanke sluznice nazire i sam obris zuba. Dodir tog mesta bebi je neprijatan, pa reaguje grickanjem, plačem ili odbijanjem hrane.
Boja i izgled desni umeju da zavaraju. Blago zacrvenjenje i oteklina baš iznad zuba koji izbija su očekivani, ali difuzno crvenilo cele desni, jak otok ili naslage nisu deo normalnog nicanja i traže pregled. Kod nekih beba se pre izbijanja zuba na desni pojavi plavičasta, mekana izbočina ispunjena tečnošću.
Ta pojava se zove erupciona cista (nakupljanje tečnosti iznad zuba koji izbija) i u najvećem broju slučajeva je bezopasna. Cista obično pukne sama kada zub probije, bez ikakve intervencije, i ne zahteva lečenje osim ako ne postane bolna ili upaljena.
Ono što roditelji vide na desnima ponekad nije vezano za nicanje, iako tako deluje:
- ostaci mleka na desnima liče na beličaste naslage, ali se lako brišu vlažnom gazom, za razliku od zuba koji izbija
- Epštajnove perle (sitne bezbolne bele cistice na nepcu ili desnima kod novorođenčadi) česta su bezopasna pojava koja nema veze sa zubima i sama nestaje
- gljivična infekcija daje bele naslage koje se ne skidaju lako i zahteva lečenje, pa se ne sme pomešati sa nicanjem
- pojedini lekovi i preparati gvožđa mogu privremeno da promene boju desni i zuba koji tek izbija
Koji su simptomi nicanja zuba kod beba?
Simptomi nicanja zuba kod beba su blagi, lokalni i prolazni. Tegobe se obično pojave nekoliko dana pre nego što zub probije desni i povuku se čim se pomoli. Kod jedne bebe ceo proces prođe skoro neprimetno, dok druga postane plačljiva i loše spava.
Znaci koje roditelji najčešće primete:
- obilno slinavljenje, zbog kojeg su bradica i grudi stalno vlažne
- stavljanje prstiju, igračaka i ivice odeće u usta radi pritiska na desni
- nemir i razdražljivost, naročito u periodu pred sam proboj zuba
- isprekidan san i buđenje tokom noći
- slabiji apetit ili odbijanje dojke i flašice jer sisanje pojačava pritisak na upaljenu desni
- trljanje obraza i povlačenje uva na strani gde niče zub, pošto se bol širi ka tim predelima
Da li nicanje zuba izaziva temperaturu?
Nicanje zuba može da podigne telesnu temperaturu, ali po pravilu ne izaziva pravu groznicu. Meta-analiza objavljena u časopisu Pediatrics potvrdila je da su tokom nicanja česti iritacija desni, slinavljenje i razdražljivost, dok se temperatura preko 38 °C ne pripisuje izbijanju zuba.
U praksi slika ume da bude drugačija. Roditelji i stomatolozi tokom nicanja neretko izmere i oko 38.5 °C, pa strogo pravilo iz literature ne odgovara uvek onome što se vidi u ordinaciji. Razlog je najčešće to što se dva procesa poklope. Zubi kreću oko šestog meseca, baš kada slabi zaštita koju je beba dobila od majke tokom trudnoće, a dete u istom periodu sve stavlja u usta i lakše unosi mikroorganizme.
Zato važi jednostavno pravilo. Ako temperatura potraje, raste ili je prate bezvoljnost i odbijanje tečnosti, javite se pedijatru, bez obzira na to što bebi u tom trenutku niče zub.
Da li nicanje izaziva proliv, povraćanje i osip?
Proliv i povraćanje se često jave u periodu nicanja i roditelji ih redovno prijavljuju, ali ih ne treba pripisati samo zubima. Isti znaci prate i stomačne infekcije i viroze, koje se lako poklope sa izbijanjem zuba, pa se propusti pravi uzrok. Ako se ponavljaju, traju duže od jednog dana ili idu uz temperaturu, procenu daje pedijatar.
Osip oko usta i na bradici je druga priča i zaista se viđa tokom nicanja. Nastaje od stalnog vlaženja kože pljuvačkom, a ne od samog zuba, i predstavlja nadražaj kože (iritaciju od dugotrajne vlage). Isti mehanizam stoji iza crvenih obraza, koje roditelji često povezuju sa zubima. Koža se čuva nežnim brisanjem pljuvačke i blagom zaštitnom kremom, dok pravi osip po telu, praćen temperaturom, upućuje na infekciju.
Kako ublažiti bol pri nicanju zuba kod beba?
Bol pri nicanju zuba kod beba ublažava se pritiskom na desni, hlađenjem i grickanjem, a lekovi se daju samo po potrebi i uz savet lekara. Protivpritisak na napetu desni bebi prija jer smanjuje osećaj napetosti dok zub probija tkivo, a hladnoća dodatno smiruje upalu i utrnjuje bol. Većina beba se smiri bez ijednog leka, samo uz strpljenje i par jednostavnih postupaka kod kuće.
Bezbedni načini da se bebi olakša:
- čvrsta gumena glodalica ohlađena u frižideru, ali nikad u zamrzivaču, jer previše tvrd i leden predmet može da povredi desni
- čista, vlažna gaza ili krpica prethodno rashlađena, kojom se nežno protrlja desan
- masaža desni čistim prstom, kružnim pokretima uz blag pritisak na mesto gde zub izbija
- rashlađena hrana za bebe koje su već krenule sa čvrstom ishranom, poput kašike hladnog jogurta ili komada rashlađenog povrća uz stalni nadzor zbog rizika od gušenja
Kada je nemir izražen i beba zbog bola ne spava ili ne jede, pedijatar može da preporuči paracetamol ili ibuprofen u dozi prilagođenoj težini deteta. Lekovi protiv bola daju se povremeno i kratko, nikada rutinski, i uvek u obliku i količini koju odredi lekar.
Da li su gelovi za nicanje zuba bezbedni?
Gelovi za nicanje mogu da pomognu, ali je reakcija izrazito individualna. Jednom detetu prija gel na biljnoj bazi, drugom homeopatski preparat, a kod trećeg ništa ne pravi razliku osim hladne glodalice i masaže desni. Zato ima smisla probati, bez očekivanja da će isti preparat raditi kod svakog deteta.
Efekat je kratkotrajan jer pljuvačka gel brzo ispere sa desni, pa se nanosi tanko i po potrebi, najčešće pred spavanje. Ograničenje koje vredi ispoštovati odnosi se na gelove sa anesteticima. Preparati sa benzokainom ili lidokainom (lokalni anestetici koji utrnjuju desni) povezani su sa retkim, ali ozbiljnim stanjem u kojem krv slabije prenosi kiseonik, pa regulatorna tela savetuju da se ne koriste kod dece mlađe od dve godine. Za sve ostalo se pre kupovine posavetujte sa pedijatrom ili farmaceutom.
Da li ogrlice za nicanje i narodni lekovi zaista pomažu?
Ćilibarske ogrlice i trljanje desni belim vinom i dalje su rasprostranjeni, a deo roditelja tvrdi da je baš to smirilo njihovu bebu. Ta iskustva se ne spore i nekome zaista deluju, ali ovi postupci nisu naša preporuka, iz sasvim konkretnih razloga.
Alkohol se kod odojčeta brzo upija i obara šećer u krvi, pa i mala količina može da napravi ozbiljan problem. Ćilibarska ogrlica nosi rizik od gušenja perlom i od davljenja ako se zategne oko vrata, najčešće tokom spavanja, a nema dokaza da otpušta bilo šta protiv bola. Med na desnima kod beba mlađih od godinu dana nosi rizik od botulizma (vrsta trovanja hranom).
Ono što u ovim postupcima zaista prija bebi je pritisak na desni i hladnoća, a to se sigurno dobija ohlađenom glodalicom, rashlađenom gazom i masažom desni. Ako se ogrlica ipak nosi, nikada tokom spavanja i bez nadzora.
Kako negovati mlečne zube kod beba?
Mlečni zubi neguju se od trenutka kada se pomoli prvi zub, čišćenjem dva puta dnevno i izbegavanjem slatkih napitaka pred spavanje. Iako su privremeni, ovi zubi čuvaju mesto za stalne i važni su za govor i žvakanje, pa karijes na njima nije bezopasan. Bebi se ne daje flašica sa zaslađenim sokom ili mlekom da zaspi, jer tečnost koja stoji na zubima preko noći brzo dovodi do kvara.
Prvi zubi su podložni karijesu čim izbiju, a lečenje mlečnih zuba kod odojčeta je zahtevno. Zato se problem lakše sprečava nego rešava. Prvi stomatološki pregled preporučuje se oko prvog rođendana
Kada početi sa pranjem zuba?
Sa pranjem se počinje čim nikne prvi zub, mekom četkicom za bebe i pastom sa 1000 ppm fluorida, u količini veličine zrna pirinča, dva puta dnevno. Pre prvog zuba desni se mogu čistiti vlažnom gazom posle obroka. Četkica se pre pranja ne kvasi, a posle pranja zubi se ne ispiraju vodom, već je dovoljno da dete više puta ispljune penu, kako bi fluor iz paste što bolje delovao na zubnu gleđ. Zube pere odrasla osoba sve dok dete ne stekne dovoljnu spretnost da to radi samo, a ta spretnost se najčešće javlja između šeste i osme godine. Neka deca to mogu već sa šest, dok drugoj deci ni posle osme ne ide sasvim samostalno.
Kada treba posetiti stomatologa zbog zuba kod bebe?
Stomatologa treba posetiti do prvog rođendana, a ranije ako se pojave promene na zubima ili nicanje značajno odstupa od proseka. Na prvom pregledu se, pored stanja zuba i desni, proverava i odnos vilica, jer se nepravilan zagrižaj i navike koje ga izazivaju primete mnogo pre nego što dete dobije stalne zube. Roditelj tada dobija i uputstva za negu, čak i kada sve izgleda uredno. Neke pojave, međutim, traže raniji dolazak.
Razlozi za pregled bez odlaganja:
- bele ili smeđe mrlje na zubima, koje mogu biti prvi znak karijesa ili poremećaja gleđi
- žuta ili siva prebojenost jednog zuba, naročito posle pada ili udarca
- izostanak ijednog zuba do osamnaestog meseca
- zubi koji rastu izrazito nakrivo ili razmaknuto
- nepravilan odnos gornje i donje vilice, otvoren zagrižaj ili stalno otvorena usta
Krivo postavljeni mlečni zubi u ranom uzrastu obično se ne ispravljaju odmah, ali se prate, jer položaj vilice i navike poput sisanja prsta kasnije utiču na stalne zube. Škrgutanje mlečnim zubima je u ranom uzrastu često i uglavnom bezazleno.
Navike koje utiču na razvoj vilica
Razvoj vilica ne zavisi samo od nasleđa, već i od toga kako dete diše, guta i drži jezik. Ove navike se stiču rano, a posledice se vide kasnije, kada nema dovoljno mesta za stalne zube. Zato se prate od prvih pregleda, iako se u uzrastu odojčeta još ne leče.
Na šta se obraća pažnja:
- spavanje otvorenih usta i disanje na usta umesto na nos
- tiskanje jezika među zube pri gutanju, umesto pravilnog položaja jezika uz nepce
- dugotrajna upotreba cucle
- sisanje palca, naročito kada traje i posle druge godine
Cucla se toleriše do druge godine, a idealno je ukinuti je oko prvog rođendana. Posle toga produžena upotreba počinje da pomera prednje zube i utiče na oblik nepca, pa se odvikavanje ne odlaže.
Myobrace kod starije dece
Kod dece predškolskog i školskog uzrasta ove navike se ispravljaju miofunkcionalnom terapijom. Myobrace je sistem mekih silikonskih aparatića koji dete uči da diše na nos, drži jezik uz nepce i pravilno guta, čime se rešava uzrok nepravilnosti, a ne samo krivi zubi. Primenjuje se od treće godine naviše, a najčešće u uzrastu od šeste do desete godine, dok vilice još rastu.
Kod beba se terapija ne sprovodi. U toj fazi je dovoljno da roditelj primeti navike i pomene ih na redovnom pregledu, da bi se, ako bude potrebno, reagovalo na vreme.