Često nam se u ordinaciji pacijenti žale na neobjašnjive jutarnje glavobolje, tup bol u predelu vilice ili osetljivost zuba na toplo i hladno. Tek kada ih pitamo da li im je partner nekada spomenuo da tokom noći proizvode zvuke struganja zubima, kockice se obično sklope.
Reč je o bruksizmu, nesvesnom stiskanju i škrgutanju zubima u snu.
Bruksizam može da se javi i tokom dana, kao nesvesno stiskanje vilice dok smo budni, najčešće u trenucima jake koncentracije ili napetosti. Ipak, daleko je češći i opasniji u snu, kada nema svesne kontrole nad mišićima, pa se upravo na taj noćni oblik fokusiramo u ovom tekstu.
Želimo da vam razjasnimo šta se tačno dešava u vašim ustima dok spavate, zašto nastaje ovaj problem i koje konkretne korake preduzimamo kako bismo zaustavili dalje propadanje vaših zuba i zglobova.
Šta je noćni bruksizam i koliku silu trpe vaši zubi?
Da bismo razumeli ozbiljnost ovog stanja, moramo prvo pogledati mehaniku naše vilice. Kada normalno žvaćemo hranu, sila koju naši zubi trpe iznosi u proseku između 20 i 40 kilograma.
To je pritisak za koji je naš sistem za žvakanje biološki dizajniran. Međutim, tokom epizoda noćnog bruksizma, kada ne postoji svesna kontrola mišića, ta sila može preći i 100 kilograma.
Vaši zubi tada trpe ogroman, neprirodan pritisak.
Gleđ, koja je inače najtvrđa supstanca u ljudskom telu, pod ovakvim opterećenjem počinje da puca i da se troši. Problem je u tome što se sve ovo dešava dok spavate, pa većina pacijenata nije ni svesna da ima problem sve dok ne primeti vizuelne promene na zubima ili dok ne počnu prvi bolovi u zglobu.
Zašto zapravo škrgućemo zubima?
Ne postoji jedinstven razlog za pojavu bruksizma. U našoj svakodnevnoj praksi primećujemo da je to najčešće kombinacija više faktora.
Kroz anamnezu i razgovor sa pacijentom, uglavnom identifikujemo sledeće uzroke:
Hronični stres i anksioznost
Ovo je apsolutno vodeći uzrok. Naš nervni sistem noću procesuira sve dnevne tenzije. Zadržana napetost se vrlo često kanališe kroz pojačan tonus mišića, a mišići za žvakanje (maseteri) su među najjačima u telu. Prema kliničkim podacima koje redovno ističe američka Fondacija za san (Sleep Foundation), visok nivo stresa direktno korelira sa učestalošću i intenzitetom noćnog škrgutanja.
Nepravilan zagrižaj (Malokluzija zuba)
Ukoliko vaši gornji i donji zubi ne naležu jedni na druge pravilno, stvara se takozvani traumatski kontakt. Naš mozak registruje tu nepravilnost kao smetnju i instinktivno šalje signal mišićima vilice da tu smetnju „izbruse“ i uklone. Ovo se dešava potpuno nesvesno i dovodi do hroničnog trenja.
Apneja u snu i poremećaji disanja
Stanja u kojima dolazi do kratkotrajnog prekida disanja tokom sna usko su povezana sa bruksizmom. Kada telo ostane bez kiseonika, mozak se budi u stanju blage panike i šalje signale mišićima vilice da se pomere napred kako bi se otvorili disajni putevi. Taj nagli pokret često je praćen snažnim stiskanjem zuba.
Životne navike pre spavanja
Prekomeran unos kofeina, konzumacija alkohola ili pušenje u večernjim satima direktno stimulišu centralni nervni sistem. Alkohol dodatno remeti arhitekturu sna, čineći epizode bruksizma znatno češćim i intenzivnijim u onim lakšim fazama spavanja.
Pojedini lekovi
Vredi znati da i neki lekovi mogu izazvati ili pojačati bruksizam. To se najčešće povezuje sa pojedinim antidepresivima, pre svega iz takozvane SSRI grupe, ali i sa nekim stimulansima. Ukoliko ste na ovakvoj terapiji, važno je da nam to pomenete prilikom pregleda. Nikako ne prekidajte i ne menjajte propisane lekove na svoju ruku, već o tome porazgovarajte sa lekarom koji vam ih je prepisao, a mi ćemo se u međuvremenu pobrinuti da zaštitimo vaše zube.
Bruksizam kod dece i kod odraslih
Iako mnogi misle da je bruksizam isključivo problem odraslih, on je zapravo veoma čest i kod dece. Zbog toga ova dva slučaja posmatramo i tretiramo drugačije.
Kod dece
Škrgutanje se najčešće javlja u periodu nicanja i smene zuba, dok vilica i zagrižaj još sazrevaju. Često je blaže prirode i dobar deo mališana ga vremenom jednostavno preraste, kako se zubi i vilični zglob razvijaju. Kod najmlađih zato pristupamo opreznije i pre svega kroz praćenje, jer čvrste folije nisu uvek pogodne za vilicu koja još raste. Roditeljima savetujemo da nam pomenu ako čuju škrgutanje noću ili ako dete ujutru ima bolove u vilici, kako bismo na vreme procenili da li je uopšte potrebna bilo kakva intervencija.
Kod odraslih
Kod odraslih je priča ozbiljnija. Tu je bruksizam najčešće povezan sa hroničnim stresom, životnim navikama, pojedinim lekovima ili poremećajima disanja u snu, a posledice se gomilaju godinama. Pošto su vilica i zubi kod odraslih potpuno formirani, oštećenja gleđi, problemi sa zglobom i habanje zuba traže aktivnije lečenje, najčešće zaštitnom folijom, korekcijom zagrižaja, a po potrebi i nadoknadom izgubljene zubne supstance.
Jasni simptomi: Kako da prepoznate bruksizam?
Kao što smo spomenuli, s obzirom na to da se proces dešava u snu, simptomi koje viđamo u ordinaciji su uglavnom posledice koje nastaju nakon meseci ili godina škrgutanja.
Najčešći znakovi uključuju sledeće promene:
- Zaravnjeni i skraćeni zubi: Zubi gube svoj prirodni reljef i postaju potpuno ravni. U težim slučajevima, zubi se toliko istroše da se estetski i funkcionalno smanjuje donja trećina lica.
- Pucanje gleđi i osetljivost: Usled jakog pritiska, sitni komadići gleđi na ivicama zuba pucaju. Zub gubi svoj zaštitni sloj, dentin ostaje ogoljen, pa zubi postaju ekstremno osetljivi na hladnu vodu ili slatku hranu.
- Klinaste erozije na vratu zuba: Sila stiskanja se prenosi na vrat zuba, mesto gde je gleđ najtanja. Tu dolazi do pucanja gleđnih prizmi i stvaranja dubokih udubljenja u obliku klina, u neposrednoj blizini desni.
- Bol i preskakanje u viličnom zglobu: Temporomandibularni zglob (TMZ) trpi ogromno opterećenje. Pacijenti se žale na bol ispred uha, otežano otvaranje usta ujutru i specifično zvučno pucketanje ili krckanje prilikom žvakanja.
- Uvećani mišići lica: Kod hroničnog bruksizma, mišići lica postaju hipertrofični (uvećani) zbog konstantnog naprezanja tokom noći, što u ekstremnim slučajevima licu može dati četvrtast oblik.
Kako dijagnostikujemo problem u ordinaciji?
Kada dođete na pregled, naš prvi korak je detaljna vizuelna inspekcija svih zuba.
Tražimo specifične tragove habanja (abrazije) koji se anatomski ne poklapaju sa normalnim žvakanjem hrane.
Nakon toga ispipavamo vaše mišiće lica i vrata kako bismo proverili da li postoji napetost i prisustvo bolnih čvorova. Takođe, ispitujemo pokrete vaše donje vilice i funkciju samog zgloba.
Lečenje bruksizma: Naše terapijske metode
Kada utvrdimo da patite od bruksizma, naš prvi cilj je da mehanički zaštitimo zube od daljeg propadanja, a zatim da rasteretimo mišiće i zglob. U zavisnosti od uzroka i stepena oštećenja, primenjujemo sledeće terapije:
Izrada okluzalnog splinta (folije za bruksizam)
Ovo je najčešći, najbrži i najefikasniji način zaštite. Splint je providna folija koja se izrađuje na osnovu otiska vaših zuba. Nosi se isključivo noću. Njena uloga nije da vas odvikne od škrgutanja, jer je to na neurološkom nivou gotovo nemoguće postići samom folijom, već služi kao zaštita.
Kada noću stegnete vilicu, zubi ne stružu jedni o druge, već klize po plastici. Ujedno, debljina folije blago razdvaja vilice, što postavlja mišiće i zglob u opušteniji položaj.
Korekcija zagrižaja i ortodontska terapija
Ukoliko tokom pregleda utvrdimo da je osnovni uzrok vašeg bruksizma loš kontakt između zuba, moramo korigovati zagrižaj. Ponekad je to jednostavno selektivno brušenje sitnih tačaka koje prave smetnju. U drugim situacijama, preporučujemo ortodontsku terapiju fiksnim aparatima ili providnim folijama za ispravljanje zuba kako bismo zube doveli u idealan niz i trajno rasteretili vilicu.
Nadoknada izgubljene zubne supstance
Kada je bruksizam već ostavio ozbiljne posledice i znatno skratio zube, neophodno je vratiti ih u prvobitno stanje. Ovo postižemo izradom kompozitnih nadogradnji, keramičkih faseta ili bezmetalnih krunica. Time ne vraćamo samo estetiku vašem osmehu, već uspostavljamo pravilnu visinu zagrižaja, što direktno oslobađa zglob od pritiska.
Saniranje osnovnih okidača
Medicinski pristup zahteva sagledavanje šire slike. Savetujemo pacijentima smanjenje unosa kafe, alkohola i gledanja u digitalne ekrane. Ukoliko sumnjamo da bruksizam potiče od problema sa disanjem ili apnejom, uputićemo vas kod lekara specijaliste na dalje pretrage.
Upotreba mišićnih relaksanata i botoksa
U ekstremnim slučajevima, gde pacijent trpi jake spazme i bolove uprkos nošenju folije, terapija može obuhvatiti privremenu primenu lekova za opuštanje mišića. U modernoj stomatološkoj praksi, kod izraženog uvećanja mišića masetera, aplikovanje botoksa direktno u mišić značajno smanjuje snagu njegove kontrakcije tokom noći, dok normalna funkcija žvakanja tokom dana ostaje potpuno očuvana.
Što duže odlažete rešenje, oštećenja na zubima postaju sve ozbiljnija, a saniranje kompleksnije.
Ukoliko prepoznajete jutarnji bol u vilici ili primećujete da su vam ivice zuba postale ravne i osetljive, javite se i zakažite pregled na broj telefona 065 8755449. Naš zadatak je da utvrdimo tačno stanje, napravimo odgovarajuću zaštitu i sprečimo dalje komplikacije.
Napomena: Ovaj tekst ima informativni karakter i ne zamenjuje stomatološki pregled.