Gangrena zuba – Simptomi, uzroci, lečenje i sve što treba da znate

Gangrena zuba je jedno od onih oboljenja o kojima niko ne razmišlja – sve dok se ne pojavi. A kada se pojavi, često je već uznapredovala.

Ako ste primetili neprijatan zadah koji ne prolazi, tup bol u zubu ili promenjenu boju zuba, moguće je da se radi upravo o gangreni. Ali bez panike, u većini slučajeva, gangrena zuba se može uspešno izlečiti, pogotovo ako se otkrije na vreme.

U ovom tekstu objasnićemo vam šta je gangrena zuba, kako nastaje, koji su simptomi na koje treba obratiti pažnju, kako se leči i kada je neophodno vaditi zub. Sve informacije su zasnovane na stomatološkoj praksi, pisali su ih stručnjaci sa ciljem da vam pomognu da razumete problem i znate šta tačno da preduzmete.

Šta je gangrena zuba

Gangrena zuba je odumiranje pulpe – mekog tkiva koje se nalazi u unutrašnjosti zuba. Pulpa se sastoji od živca, krvnih sudova i vezivnog tkiva, i ona je zapravo ono što zub drži „živim“.

Kada dođe do prekida cirkulacije krvi unutar zuba (bilo zbog karijesa koji je prodro duboko, bilo zbog mehaničke povrede) pulpa počinje da odumire. To odumiranje, tj. nekroza tkiva, jeste ono što u stomatologiji nazivamo gangrenom zuba.

Važno je razumeti da gangrena nije bolest koja nastaje preko noći. Ona se razvija postepeno, nekada mesecima, pa čak i godinama. Upravo zato mnogi pacijenti i ne znaju da imaju problem, sve dok se ne pojave bolovi ili komplikacije.

Kako nastaje gangrena zuba

Da bismo razumeli kako nastaje gangrena, potrebno je da poznajemo osnovnu anatomiju zuba. Svaki zub ima kanal (ili više kanala) koji prolazi kroz koren i u kome se nalaze nervna vlakna, krvni sudovi i vezivno tkivo.

Najčešći scenario je sledeći: karijes koji nije na vreme saniran razara gleđ, zatim prodire u dentin, a onda dopire do pulpe. Kada bakterije dospeju do pulpe, dolazi do zapaljenja (pulpitisa), a ukoliko se upala ne leči, pulpa odumire.

Međutim, gangrena može nastati i na potpuno zdravom zubu. Ako dođe do udarca, pada ili bilo kakve povrede koja prekine mikrocirkulaciju unutar zuba, pulpa može odumreti bez ijednog vidljivog znaka karijesa spolja.

Gangrena zuba – Simptomi

Podmukla strana gangrene zuba jeste to što u početnim fazama često nema jasnih simptoma. Zub ne mora da boli, a spolja može izgledati potpuno normalno.

Međutim, kako oboljenje napreduje, pojavljuju se znaci koje ne treba ignorisati:

• Neprijatan zadah koji ne prolazi ni nakon pranja zuba – nastaje usled truljenja tkiva unutar zuba.
• Promena boje zuba – zub postepeno dobija sivu, tamnu ili čak crnu nijansu jer više nema vitalne pulpe.
• Oštar bol pri žvakanju – naročito prilikom griženja tvrđe hrane ili pritiska na zub.
• Otečene i upaljene desni oko zahvaćenog zuba, ponekad sa vidljivim crvenilom.
• Osetljivost na toplo – dok kod vitalnog zuba iritira i toplo i hladno, kod gangrene se uglavnom javlja reakcija samo na toplotu.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, nemojte odlagati posetu stomatologu. Što se ranije reaguje, veće su šanse da se zub sačuva.

Gangrena zuba – Bolovi

Bolovi kod gangrene zuba nisu uvek isti. U početnoj fazi, kada pulpa tek počinje da odumire, bol može biti povremen i tup, mnogi ga opisuju kao osećaj „pritiska“ u zubu.

Kako gangrena napreduje, bolovi mogu postati intenzivniji, naročito noću ili pri kontaktu sa toplom hranom i pićem. U nekim slučajevima bol se širi ka uhu, slepoočnici ili čak vilici, što otežava lociranje problematičnog zuba.

Postoje i situacije kada pacijent uopšte oseća bol jer je pulpa već potpuno odumrla. To ne znači da je problem nestao. Naprotiv, infekcija se tada širi na koren zuba i okolno tkivo, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Uzroci gangrene zuba

Postoji nekoliko glavnih uzroka koji dovode do nastanka gangrene zuba:

Nelečeni karijes je daleko najčešći uzrok. Karijes koji se ne sanira na vreme postepeno razara strukturu zuba i otvara put bakterijama ka pulpi. Kada bakterije stignu do živog tkiva, upala i odumiranje su neizbežni.

Mehanička povreda zuba – udarac, pad, sportska povreda ili bilo kakva trauma može prekinuti dovod krvi u zub. Čak i ako zub spolja izgleda neoštećen, pulpa može odumreti usled prekinute mikrocirkulacije.

Duboke plombe i stomatološke intervencije – u retkim slučajevima, previše duboka plomba koja se nalazi blizu pulpe može dovesti do hroničnog nadražaja i postepene nekroze.

Bruksizam (škrgutanje zubima) – dugotrajno škrgutanje ili stiskanje zuba može dovesti do mikrooštećenja i postepenog propadanja zubne strukture.

Gangrena zuba kod dece

Mnogi roditelji ne znaju da se gangrena može javiti i na mlečnim zubima. Deca su sklona karijesu, naročito ako konzumiraju dosta slatkiša, a higijena zuba nije na dovoljnom nivou.

Problem sa gangrenom kod dece je što je oni često ne prijavljuju, jer bol može biti blag ili ga uopšte nema. A nelečena gangrena na mlečnom zubu može ugroziti razvoj stalnog zuba koji raste ispod njega.

Zato su redovne stomatološke kontrole kod dece izuzetno važne – bar dva puta godišnje. Stomatolog može otkriti problem na rendgenskom snimku i pre nego što se pojave bilo kakvi vidljivi simptomi.

Kako se leči gangrena zuba

Dobra vest je da se gangrena zuba u velikom broju slučajeva može uspešno izlečiti, pod uslovom da se problem otkrije pre nego što dođe do nepopravljivog oštećenja zuba.

Lečenje gangrene se zapravo svodi na lečenje kanala korena zuba (endodontska terapija). Cilj je ukloniti odumrlo, inficirano tkivo iz kanala, dezinfikovati ih i hermetički zatvoriti kako bi se sprečila ponovna infekcija.

Proces obično izgleda ovako:

1. Stomatolog otvara zub i pristupa kanalima korena.
2. Iz kanala se uklanja nekrotično tkivo i bakterije.
3. Kanali se mehanički obrađuju i ispiraju dezinfekcionim sredstvima.
4. Nakon čišćenja, kanali se pune specijalnim materijalom.
5. Na kraju, zub se restaurira – plombom ili zubnom krunicom, u zavisnosti od stepena oštećenja.

Ceo proces može trajati od dve do nekoliko poseta, u zavisnosti od složenosti slučaja. Važno je imati strpljenja i pratiti uputstva stomatologa do kraja terapije.

Da li antibiotik leči gangrenu zuba

Jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju je: „Da li antibiotik leči gangrenu zuba?“ Kratak odgovor je ne, sam antibiotik ne može izlečiti gangrenu. Ali može biti neophodan deo terapije.

Antibiotik se propisuje kada je infekcija proširena na okolno tkivo – na primer, ako postoji apsces, oteklina ili povišena telesna temperatura. U takvim situacijama antibiotik pomaže da se infekcija stavi pod kontrolu kako bi se moglo bezbedno pristupiti lečenju kanala.

Nikada nemojte uzimati antibiotik na svoju ruku. Pogrešan izbor antibiotika, nepravilna doza ili prekratko uzimanje može dovesti do rezistencije bakterija i pogoršanja problema. Antibiotik propisuje isključivo stomatolog nakon pregleda.

Lečenje gangrene zuba laserom

Laserska terapija je savremena metoda koja donosi značajne prednosti u lečenju gangrene zuba. Laserski zraci prodiru dublje u kanale i teško dostupne kanaliće unutar zuba, čime se postiže temeljnije čišćenje.

Dodatne prednosti laserskog lečenja:

• Antibakterijsko dejstvo – laser uništava bakterije koje konvencionalni instrumenti ne mogu da dosegnu.
• Antiinflamatorno dejstvo – smanjuje zapaljenje i ubrzava zarastanje tkiva.
• Bezbolnost – procedura je znatno prijatnija za pacijenta u poređenju sa klasičnim pristupom.
• Manja šansa za ponovnu infekciju – upravo zato se laserska terapija u svetu sve češće koristi kao metoda izbora.

Cena lečenja gangrene zuba

Cena lečenja gangrene zuba zavisi od više faktora: broja kanala u zubu (prednji zubi imaju jedan kanal, kutnjaci tri ili više), složenosti slučaja, da li je potrebna krunica nakon lečenja i koja metoda se koristi.

U ordinaciji Dental Vortex, lečenje gangrene uz laser terapiju iznosi od 4.000 dinara po seansi. Ukupan broj seansi zavisi od složenosti slučaja – stomatolog će vam nakon pregleda i rendgenskog snimka dati  procenu koliko poseta je potrebno i koliki je ukupan iznos. Ukoliko je nakon lečenja potrebna restauracija zuba krunicom, to je dodatni trošak koji se takođe definiše na konsultaciji.

Vađenje zuba pod gangrenom

Kada lečenje kanala nije moguće, bilo zato što je zub previše oštećen, koren je frakturiran ili je infekcija zahvatila previše okolnog tkiva – jedina preostala opcija je vađenje zuba.

Vađenje zuba pod gangrenom nije ništa komplikovanije od uobičajene ekstrakcije, ali zahteva pažljiv pristup jer okolno tkivo može biti upaljeno. Stomatolog će u nekim slučajevima propisati antibiotik pre same intervencije da bi smanjio infekciju.

Nakon vađenja, praznina se može nadoknaditi na nekoliko načina:

• Zubni implant – najtrajnije i najfunkcionalnije rešenje, gde se veštački koren ugrađuje u vilicu.
• Zubni most – fiksna nadoknada koja se oslanja na susedne zdrave zube.
• Mobilna proteza – najekonomičnije rešenje, ali i najmanje komforno za svakodnevnu upotrebu.

Apikotomija

U određenim slučajevima, kada standardno lečenje kanala ne daje rezultate ili je infekcija zahvatila vrh korena zuba a postoji nadogradnja već u korenu, pribegava se hirurškom zahvatu koji se naziva apikotomija (resekcija vrha korena).

Ovaj zahvat podrazumeva hirurško uklanjanje vrha korena zajedno sa inficiranim tkivom oko njega. Intervencija se izvodi pod lokalnom anestezijom i obično traje 30-60 minuta. Cilj je sačuvati zub kada endodontska terapija nije bila dovoljna.

Gangrena zuba ispod mosta

Gangrena se može javiti i ispod zubnog mosta, što dodatno komplikuje situaciju. Zub koji služi kao nosač mosta može razviti gangrenu ako je karijes prodro ispod krunice ili ako je pulpa odumrla iz drugog razloga.

U ovakvim slučajevima, stomatolog otvara zub kroz krunicu kako bi pristupio kanalima za lečenje. Postoji rizik da se pri otvaranju odlomi deo keramike, ali ovo je jedini način da se zub kao nosač mosta sačuva.

Alternativa je uklanjanje celog mosta, lečenje zuba, pa izrada novog mosta, što je skuplje i dugotrajnije. Zato je prevencija i redovna kontrola nosača mosta ključna.

Komplikacije kod gangrene zuba

Gangrena zuba koja se ne leči ne ostaje samo lokalni problem. Infekcija se može proširiti i izazvati ozbiljne komplikacije:

Apsces zuba – lokalna gnojna upala koja se formira na vrhu korena. Apsces može probiti kost i desni, stvarajući fistulu (kanal kroz koji gnoj izlazi). U ekstremnim slučajevima, infekcija se može proširiti ka drugim delovima glave i organizma.

Cista na zubu – šupljina ispunjena tečnošću koja nastaje oko vrha korena kao posledica hronične infekcije. Ciste mogu rasti i razarati okolnu kost.

Sinuzitis odontogenog porekla – gornji kutnjaci se nalaze u neposrednoj blizini sinusa. Infekcija sa korena zuba može prodrti u sinus i izazvati upalu sinusa koju je teško dijagnostikovati jer se ne povezuje odmah sa zubima.

Periodontitis – zapaljenje potpornog tkiva zuba koje može dovesti do klimanja i gubitka zuba.

Sistemske komplikacije – u retkim ali ozbiljnim slučajevima, bakterije iz inficiranog zuba mogu dospeti u krvotok i izazvati probleme na udaljenim organima, uključujući srce (endokarditis).

Gangrena zuba – Iskustva pacijenata

Ljudi koji su prošli kroz lečenje gangrene zuba najčešće opisuju slična iskustva. Mnogi kažu da dugo nisu ni znali da imaju problem jer zub nije boleo ili je bol bio blag i povremen.

Tipičan tok izgleda otprilike ovako: pacijent primeti neprijatan ukus ili zadah u ustima, ili stomatolog slučajno otkrije problem na redovnom pregledu ili rendgenskom snimku. Sledi lečenje kanala koje, prema iskustvima većine pacijenata, nije toliko bolno koliko zvuči, naročito uz lokalnu anesteziju.

Ono što pacijenti najčešće ističu je da je strpljenje ključno.

Lečenje može zahtevati više poseta, a potpuno saniranje problema ponekad traje nekoliko nedelja. Ali krajnji rezultat (sačuvan zub i nestanak simptoma) vredan je svake posete.

Najčešće „lekcije“ iz iskustava pacijenata su:

• Ne ignorišite promenu boje zuba, čak i ako ne boli.
• Redovne kontrole su jedini siguran način da se gangrena otkrije na vreme.
• Lečenje je malo neprijatno, ali daleko manje nego komplikacije koje nastaju ako se ne leči.

Kako sprečiti gangrenu zuba

Prevencija gangrene zuba nije komplikovana, ali zahteva doslednost. Evo šta možete učiniti da smanjite rizik:

Redovna i pravilna higijena – pranje zuba najmanje dva puta dnevno, korišćenje zubnog konca i/ili interdentalnih četkica. Fokus treba da bude na temeljnom čišćenju svih površina zuba, uključujući teže dostupne zadnje kutnjake.

Redovne stomatološke kontrole – poseta stomatologu svakih šest meseci omogućava rano otkrivanje karijesa i drugih problema pre nego što ugroze pulpu.

Pravovremeno saniranje karijesa – svaki karijes, ma koliko mali izgledao, treba sanirati čim se otkrije. Karijes ne prolazi sam od sebe – on samo napreduje.

Zaštitni sportski štitnici – ako se bavite kontaktnim sportom, zaštitni štitnik za zube značajno smanjuje rizik od povreda koje mogu dovesti do gangrene.

Umerena konzumacija šećera – slatkiši i gazirani napici su glavni saveznici karijesa. To ne znači da morate potpuno da ih izbegavate, ali je važno da nakon konzumacije operete zube.

Najčešća pitanja o gangreni zuba (FAQ)