Karijes na zubu je jedan od najčešćih stomatoloških problema sa kojima se susreću i deca i odrasli. Reč je o hroničnom oboljenju koje postepeno razara tvrda zubna tkiva – gleđ, dentin i cement.
Ako se ne otkrije i ne leči na vreme, karijes napreduje sve dublje i može dovesti do ozbiljnih komplikacija, od jake zubobolje do gubitka zuba.
Dobra vest je da se karijes može sprečiti, a ako se već pojavio – uspešno lečiti.
U ovom tekstu objašnjavamo kako nastaje, kako ga prepoznati, kako izgleda u različitim fazama i šta možete da uradite da zaštitite svoje zube.
Šta je karijes na zubu
Karijes je hronično oboljenje zuba koje nastaje kao posledica dejstva bakterija na tvrda zubna tkiva. Proces počinje na površini zuba, a zatim se postepeno širi u dubinu.
Zub je izgrađen od nekoliko slojeva. Spoljašnji sloj – gleđ – je najtvrđe tkivo u ljudskom telu i služi kao zaštitni oklop. Ispod gleđi nalazi se dentin, mekše tkivo koje čini najveći deo zuba. U samom centru zuba je pulpa (živac), koja sadrži krvne sudove i nerve.
Karijes prvo napada gleđ.
U ovoj fazi često nema nikakvih simptoma i pacijent nije svestan da ima problem. Kada karijes probije gleđ i dođe do dentina, počinju prvi znaci – osetljivost, bol na toplo, hladno ili slatko. Ako se ne leči, karijes dostiže pulpu i tada nastaje upala živca, jak bol i potreba za znatno složenijim lečenjem.
Kako izgleda karijes na zubu
Mnogi ljudi se pitaju kako izgleda karijes na zubu, posebno u ranim fazama kada ga je teško uočiti golim okom.
U početnoj fazi, karijes se pojavljuje kao bela ili svetlomrka mrlja na površini zuba. Ovo je tzv. karijes gleđi – u ovom stadijumu još uvek nema šupljine, već samo područje gde je gleđ počela da gubi minerale. Ovaj tip karijesa stomatolog može relativno lako da sanira.
Kako napreduje, mrlja postaje tamnija – poprima braon ili crnu boju. Na mestu oštećenja gleđi formira se šupljina (kavitet) koja je vidljiva ili se može napipati jezikom.
U poodmakloj fazi, karijes zahvata veći deo zuba. Šupljina se širi, zub može da se lomi pri žvakanju, a bol postaje stalan.
Važno je znati da karijes ne mora uvek biti vidljiv.
Često se razvija između dva zuba ili ispod postojeće plombe, gde ga jedino stomatolog može otkriti pomoću pregleda ili rendgenskog snimka. Upravo zato su redovni kontrolni pregledi na svakih šest meseci od ključnog značaja.
Karijes na zubima – uzroci nastanka
Glavni krivac za nastanak karijesa je dentalni plak – bezbojna, lepljiva masa koja se neprestano formira na površini zuba. Plak nastaje kao posledica razmnožavanja bakterija u usnoj duplji.
Bakterije iz plaka koriste šećere iz hrane i pića kao gorivo za proizvodnju kiselina. Te kiseline napadaju gleđ i postepeno je razaraju. Upravo na mestu gde se to dešava – pojavljuje se karijes.
Najvažniji faktori koji doprinose nastanku karijesa su:
Ishrana bogata šećerima. Slatkiši, gazirani sokovi, industrijski voćni sokovi i sva hrana sa visokim sadržajem šećera direktno hrane bakterije u usnoj duplji. Što češće konzumirate ove namirnice, posebno između obroka, to je rizik veći.
Neadekvatna oralna higijena. Neredovno ili nepravilno pranje zuba omogućava plaku da se nakuplja i stvrdnjava. Ako se plak ne uklanja redovno, on vremenom prelazi u zubni kamenac koji se može skinuti jedino kod stomatologa.
Suva usta. Pljuvačka ima zaštitnu ulogu – ispira ostatke hrane i neutrališe kiseline. Smanjena proizvodnja pljuvačke (koju mogu izazvati neki lekovi ili zdravstvena stanja) povećava rizik od karijesa.
Anatomija zuba. Kutnjaci i pretkutnjaci su posebno podložni karijesu jer imaju mnogo brazdi i fisura u kojima se hrana lako zadržava, a četkica teško dopire.
Karijes se najčešće javlja na kutnjacima i pretkutnjacima, gde se hrana najlakše zadržava, kao i u prostorima između zuba gde četkica teško dopire.
Karijes ili kamenac – kako ih razlikovati
Karijes i kamenac su dva različita problema, ali ih mnogi ljudi mešaju jer se pojavljuju na sličnim mestima na zubima.
Kamenac je zapravo otvrdnuti dentalni plak. Formira se kao čvrst, žućkast ili braonkast nanos na ivici desni i između zuba. Za razliku od mekanog plaka koji se može ukloniti četkicom, kamenac zahteva profesionalno čišćenje kod stomatologa – ultrazvučnim instrumentima ili ručnim strugačima.
Karijes je oštećenje samog zubnog tkiva – rupa u zubu koja nastaje dejstvom kiselina iz plaka. Dok je kamenac nanos na zubu, karijes je razaranje u zubu.
Oba problema su povezana: ako se plak ne čisti redovno, on se pretvara u kamenac, a bakterije iz tog istog plaka istovremeno proizvode kiseline koje stvaraju karijes. Zapostavljanje kamenca može dovesti i do povlačenja desni, pomeranja zuba i gubitka kosti.
Ključna razlika je u lečenju – kamenac se skida čišćenjem, a karijes zahteva plombiranje ili složeniju intervenciju.
Simptomi karijesa
U ranim fazama, karijes često ne daje nikakve simptome. Upravo to ga čini opasnim – mnogi pacijenti nisu svesni da imaju karijes sve dok ne postane ozbiljan problem.
Kako bolest napreduje, mogu se javiti sledeći znaci:
Osetljivost zuba – kratka, oštar bol pri konzumiranju hladne, tople ili slatke hrane i pića. Ovo je obično prvi signal da je karijes prošao gleđ i stigao do dentina.
Vidljive promene na zubu – tamne mrlje, promena boje ili vidljiva šupljina na površini zuba.
Spontana zubobolja – bol koja se javlja bez konkretnog nadražaja, posebno noću. Ovo ukazuje da je karijes verovatno zahvatio pulpu.
Neprijatan ukus ili zadah iz usta – bakterije u karijesnoj šupljini mogu proizvesti neprijatan miris.
Oticanje desni ili lica – u uznapredovalom stadijumu, infekcija se može proširiti na okolna tkiva i izazvati otok, pojavu gnoja i ozbiljne komplikacije.
Kako se postavlja dijagnoza
Karijes se dijagnostikuje pregledom kod stomatologa, uz pomoć rendgenskih snimaka koji otkrivaju i ono što nije vidljivo golim okom – posebno karijes između zuba ili ispod plombi.
Važno: Ako ne osetite bol, to ne znači da nemate karijes. Redovni pregledi su jedini siguran način da se problem otkrije na vreme.
Karijes na mlečnim zubima
Deca su posebno podložna karijesu. Mlečni zubi imaju tanji sloj gleđi od stalnih zuba, što znači da karijes kroz njih napreduje brže.
Karijes mlečnih zuba obično se javlja rano i najčešće je posledica:
- čestog konzumiranja sokova i slatkiša
- predugog korišćenja flašice, posebno noću
- nepravilnog pranja zuba od strane roditelja
- nedovoljne informisanosti roditelja o značaju mlečnih zuba
Mnogi roditelji smatraju da mlečni zubi „nisu bitni jer će ionako ispasti”. Ovo je ozbiljna zabluda. Mlečni zubi čuvaju mesto za stalne zube, omogućavaju detetu da pravilno žvaće i govori, i utiču na razvoj vilice. Karijes na mlečnim zubima, ako se ne leči, može oštetiti zametak stalnog zuba koji se formira ispod njega.
Karijes na prednjim zubima kod dece
Najteži oblik karijesa kod male dece je tzv. cirkularni karijes ili sindrom flašice. Javlja se kod dece kojoj se duži vremenski period pred spavanje daje flašica sa sokom ili zaslađenim mlekom, ili cucla umočena u med.
Karijes u ovom slučaju obično prvo zahvata gornje prednje zube (jedinice), a zatim se širi na ostale gornje zube. Donji zubi su najčešće zaštićeni jezikom.
Rana sanacija je izuzetno važna jer ovaj proces može biti veoma bolan za dete, a u težim slučajevima zahteva lečenje u opštoj anesteziji.
Lečenje karijesa
Način lečenja karijesa zavisi od toga koliko je bolest uznapredovala.
Početni karijes (karijes gleđi) – U najranijoj fazi, kada je nastala samo demineralizovana mrlja bez šupljine, moguća je remineralizacija primenom fluorida ili tretman icon preparatom. Stomatolog može naneti koncentrovane preparate fluora koji pomažu gleđi da se obnovi.
Karijes dentina bez zahvatanja živca – Stomatolog uklanja karijesom oštećeno tkivo, čisti šupljinu i popunjava je kompozitnim ispunom (plombom) . Ako je karijes bio blizu pulpe, ali je živac još uvek zdrav, prvo se stavlja zaštitni preparat na bazi kalcijum-hidroksida, zatim privremeni ispun na period od oko 30 dana. Nakon tog perioda oporavka, postavlja se konačna plomba.
Karijes koji je zahvatio živac – Kada karijes probije i gleđ i dentin i dođe do pulpe (živca), potrebno je endodontsko lečenje – čišćenje i punjenje kanala korena zuba. Ovo je složenija procedura, ali omogućava da se zub sačuva.
Potpuno uništen zub – U najtežim slučajevima, kada zub više nije moguće sanirati, jedino rešenje je vađenje zuba i planiranje nadoknade (most, implant).
Karijes se najčešće javlja na kutnjacima i pretkutnjacima, gde se hrana najlakše zadržava, kao i u prostorima između zuba gde četkica teško dopire.
Prevencija karijesa
Karijes je u velikoj meri moguće sprečiti. Prevencija je jednostavnija, jeftinija i bezbolnija od lečenja.
Pravilno pranje zuba – Zube treba prati najmanje dva puta dnevno, ujutru i uveče, pastom za zube koja sadrži fluorid. Pranje treba da traje minimum dva minuta, uz pravilnu tehniku.
Korišćenje dodatnih sredstava za higijenu – Interdentalna četkica ili konac za zube su neophodni za čišćenje prostora između zuba, gde obična četkica ne može da dospe. Antibakterijska tečnost za ispiranje usta ponekad dodatno smanjuje količinu bakterija.
Kontrolisana ishrana – Ograničite unos slatkiša, gaziranih sokova i hrane bogate šećerom. Ako ih konzumirate, bolje je to učiniti uz glavni obrok nego između obroka.
Primena fluorida – Fluorid pomaže u remineralizaciji gleđi i čini je otpornijom na dejstvo kiselina. Pored paste za zube, stomatolog može lokalno nanositi koncentrovane preparate fluora.
Zalivanje fisura –Najčešće se radi kod dece u mlečnoj i stalnoj denticiji, mada može i kod odraslih. Radi se na zdravim zubima,i podrazumeva nanošenje zalivača u udubljenja na griznoj površini zuba. Na taj način se stvori jedna ravna površina gde nema mogućnosti da se zadržava hrana.
Redovne posete stomatologu – Kontrolni pregled na svakih šest meseci omogućava da se karijes otkrije u ranoj fazi, kada je lečenje najjednostavnije. Karijes u početku ne boli – stomatolog ga otkriva pre nego što vi osetite ikakav simptom.