Najbolje totalne zubne proteze nisu one od najskupljeg materijala, već one koje najpreciznije naležu na stanje konkretne vilice. Kod dobro očuvanog grebena i uredne količine pljuvačke kvalitetna akrilatna proteza može da drži stabilno i vakuumom. Kada je kost izrazito resorbovana (istanjena i povučena), pravu stabilnost obično daje tek proteza oslonjena na implantate. Izbor zavisi od visine grebena, količine pljuvačke, navika u ishrani i budžeta, pa se „najbolja“ proteza uvek određuje pojedinačno, na pregledu.
Šta su totalne zubne proteze?
Totalne zubne proteze su pokretne nadoknade koje zamenjuju sve zube u jednoj ili obe vilice kod osobe bez ijednog preostalog zuba. Oslanjaju se direktno na desni i koštani greben, a pacijent ih sam stavlja i skida. Time se vraća mogućnost žvakanja, jasniji govor i podrška mekim tkivima, koja bez zuba tonu i stvaraju utisak lica koje izgleda starije no što jeste.
Stanje potpune bezubosti u struci se naziva edentulizam. Do njega dovodi uznapredovala paradentoza (zapaljensko oboljenje potpornog aparata zuba), veći broj neizlečivih karijesa ili ranije povrede, a kost vilice se nakon gubitka zuba postepeno smanjuje. Taj gubitak kosti (resorpcija) je razlog zašto proteza vremenom počne da se klati, i zašto se izgled lica menja godinama nakon vađenja.
Gornja i donja totalna proteza ne izgledaju isto, jer ni uslovi u dve vilice nisu isti. Gornja proteza svojom bazom prekriva celo nepce i tako stvara vakuum koji je drži na mestu, pa je po pravilu stabilnija. Donja proteza ima oblik potkovice da bi ostavila prostor za jezik, oslanja se na znatno manju površinu i češće zadaje muke oko stabilnosti, naročito kada je greben nizak.
Koje vrste totalnih zubnih proteza postoje?
Totalne proteze se razlikuju pre svega po materijalu baze i po tome da li se drže same ili uz pomoć implantata. Ta razlika određuje koliko su stabilne, koliko traju i kome odgovaraju.
Šta je akrilatna totalna proteza?
Akrilatna proteza je klasična i najčešća varijanta, izrađena od ružičaste akrilatne mase koja oponaša desni, sa fabričkim zubima ugrađenim u nju. Postavlja se preko desni i drži se naleganjem i vakuumom. Prednost je pristupačna cena i to što se lako podlaže i popravlja u laboratoriji. Mana je što je baza deblja i s vremenom može da pukne pri padu.
Šta je totalna proteza sa metalnom bazom?
Totalna proteza sa metalnom bazom je proteza ojačana unutrašnjim metalnim skeletom (otud i naziv skeletirana proteza). Metalna konstrukcija bazu čini znatno tanjom, čvršćom i otpornijom na lom, a kod gornje proteze deo nepca može ostati manje prekriven, pa je nošenje ugodnije i manje utiče na čulo ukusa. Trajnija je od čisto akrilatne, uz nešto višu cenu.
Šta je totalna silikonska (fleksibilna) proteza?
Pod „silikonskom protezom“ pacijenti gotovo uvek podrazumevaju fleksibilnu protezu od mekog termoplastičnog materijala, koji zapravo nije silikon nego savitljiva najlonska masa (tip Valplast ili Thermosens). Kod delimičnih proteza taj materijal je odličan, jer je diskretan i bez metalnih kukica. Kod potpuno bezube vilice priča je drugačija: fleksibilna baza nema krutost potrebnu da ravnomerno prenese sile žvakanja, teško se podlaže i može ubrzati gubitak kosti, pa se za totalnu protezu retko preporučuje kao trajno rešenje. Kada je greben bolan ili jako istanjen, češće ima smisla mekana silikonska podloga na akrilatnoj protezi, a ne cela proteza od fleksibilnog materijala.
Šta je totalna proteza na implantima?
Kada nijedna proteza ne stoji stabilno zbog niskog grebena, rešenje su zubni implantati kao oslonac. Na dva do četiri implantata postavljaju se kopče (lokatori), za koje se proteza na implantima „drukira“ i tako se ne pomera pri govoru i jelu, ali je pacijent i dalje može skinuti. Kada pacijent želi protezu koja se uopšte ne skida rešenja su All-on-4 i All-on-6 . Implantati usput usporavaju i gubitak kosti, jer ponovo prenose žvačne sile na vilicu.
| Vrsta proteze | Materijal baze | Stabilnost | Očuvanje kosti | Trajnost | Kome najviše odgovara |
| Akrilatna | Akrilat | Dobra uz očuvan greben | Ne sprečava resorpciju | Osrednja | Pacijentima kojima je cena presudna |
| Sa metalnom bazom | Akrilat + metalni skelet | Vrlo dobra | Ne sprečava resorpciju | Visoka | Onima koji žele tanju i čvršću protezu |
| Silikonska (fleksibilna) | Termoplastični najlon | Slabija kod bezube vilice | Može ubrzati gubitak | Niža kod totalne | Uglavnom za delimične, ne totalne |
| Na implantima | Akrilat + implantati | Odlična | Usporava resorpciju | Vrlo visoka | Niskom grebenu i onima koji žele sigurnost |
Koja je najbolja totalna zubna proteza?
Najbolja totalna zubna proteza je ona koja odgovara stanju vaše vilice, a ne ona koja je najskuplja ili od najmodernijeg materijala. Za nekoga sa dobro očuvanim grebenom i normalnom količinom pljuvačke to može biti kvalitetna proteza sa metalnom bazom koja se stabilno drži sama. Za nekoga sa jako povučenom kosti donje vilice ista takva proteza biće stalna muka, pa je za njega najbolje rešenje proteza oslonjena na implantate.
Zato izbor kreće od pregleda i snimka, a ne od cenovnika. Ono što presudno utiče na odluku svodi se na nekoliko činilaca:
- Visina i oblik grebena – nizak, povučen greben slabo drži klasičnu protezu, pogotovo donju.
- Količina pljuvačke – vakuum gornje proteze zavisi od vlažne sluznice, pa suva usta smanjuju prijanjanje.
- Stanje suprotne vilice i zagrižaj – jak pritisak nasuprotnih zuba brže rasklima protezu koja nije dobro oslonjena.
- Navike u ishrani – ako se tvrda i lepljiva hrana svakodnevno konzumiraju, stabilnost postaje važnija od cene.
- Budžet i očekivanja – realno postavljena očekivanja štede i vreme i razočaranja.
Za donju bezubu vilicu struka ima i jasan orijentir. Prema McGill konsenzusu, donja proteza oslonjena na samo dva implantata smatra se minimalnim standardom nege, jer klasična donja proteza kod većine ljudi jednostavno previše „plovi”. Gornja proteza se obično i bez implantata drži zadovoljavajuće, zahvaljujući vakuumu preko nepca.
Kako se izrađuje totalna zubna proteza?
Totalna proteza se izrađuje kroz nekoliko poseta tokom kojih se uzimaju otisci, određuje zagrižaj i radi proba, a tek na kraju sledi predaja gotove proteze. Sama izrada je bezbolna i odvija se delom u ordinaciji, a delom u zubnoj laboratoriji.
Postupak ide ovim redom:
- Prvi otisci i pregled – uzima se otisak vilice i procenjuje stanje grebena i sluznice.
- Precizni (funkcionalni) otisci – pomoću individualne kašike snima se tačan oblik ležišta proteze.
- Određivanje zagrižaja – utvrđuje se pravilan odnos vilica i visine lica, što presudno utiče na estetiku i žvakanje.
- Proba u vosku – proteza sa postavljenim zubima proba se u ustima da bi se proverili izgled, boja i zagrižaj pre nego što se završi.
- Predaja i korekcije – gotova proteza se postavlja, brusе se mesta koja pritiskaju i daju uputstva za nošenje.
Kod pacijenata kojima se zubi tek vade postoje dve mogućnosti. Klasična proteza se radi tek kada tkivo potpuno zaraste, što nekad traje mesecima. Druga opcija je imedijatna proteza, koja se postavlja odmah nakon vađenja, pa je pacijent manji broj dana bez zuba, uz kasnije podlaganje kako se greben menja tokom zarastanja.
Vreme čekanja na zarastanje može se skratiti. Primenom PRF preparata, koji se dobija iz male količine pacijentove krvi i ubrzava obnavljanje kosti i mekog tkiva, period do izrade trajne proteze skraćuje se na svega dve do tri nedelje.
Koliko traje privikavanje na totalnu zubnu protezu?
Privikavanje na totalnu protezu obično traje od nekoliko nedelja do dva-tri meseca, u zavisnosti od toga da li je pacijent ranije nosio protezu i kako reaguje sluznica. Proteza je u početku strano telo, pa su osećaj punoće u ustima, pojačano lučenje pljuvačke i nesigurnost pri govoru potpuno očekivani i prolazni.
Govor se prilagođava prvi i izoštri se za nedelju do dve, brže ako se naglas čita. Žvakanje traži više strpljenja: počinje se mekom hranom na male komade, žvaće se na obe strane istovremeno da se proteza ne prevrće, a tvrđa hrana se uvodi postepeno. Kod donje proteze osećaj sigurnosti dolazi sporije nego kod gornje, jer se oslanja na manju površinu.
Ranice u prvim danima nisu neuspeh, već znak da negde treba korigovati naleganje, pa važi pravilo da se bol ne trpi i da se proteza ne podešava sama. Nekoliko sitnih brušenja u ordinaciji obično reši problem, a kod pacijenata sa strahom od intervencija priprema se može obaviti uz inhalacionu sedaciju, koja opušta bez potpune anestezije.
Kako se održava totalna zubna proteza?
Totalna proteza se održava svakodnevnim čišćenjem posle jela, čuvanjem u vlažnom stanju kada se ne nosi i redovnim kontrolama u ordinaciji. Naslage i ostaci hrane na protezi izazivaju neprijatan miris, upalu sluznice i gljivične infekcije, pa higijena proteze direktno čuva zdravlje usta ispod nje.
Nekoliko navika održava protezu čistom i ispravnom:
- Pranje posle svakog obroka – proteza se ispira i četka mekom četkicom, bez agresivnih pasti za zube jer ona grebe akrilat.
- Vađenje tokom noći – sluznica treba da se odmori, a proteza se preko noći čuva u čaši vode ili rastvora za proteze da se ne isuši i ne deformiše.
- Čišćenje usta – desni, nepce i jezik se blago izmasiraju četkicom radi bolje cirkulacije.
- Redovne kontrole – jednom godišnje se proverava naleganje i stanje sluznice, i onda kada nema tegoba.
Vremenom se javlja i klaćenje, ali to najčešće nije zbog kvara proteze. Kost vilice se prirodno smanjuje, pa između proteze i grebena nastane prazan prostor. Tada se radi podlaganje (rebazacija), dodavanje novog sloja materijala na unutrašnju stranu proteze da ona ponovo tačno nalegne. Ako je proteza pukla ili je zub ispao, akrilatne varijante se lako popravljaju u laboratoriji.
Koliko košta totalna zubna proteza?
Cena totalne zubne proteze zavisi od materijala baze, tipa proteze i toga da li se oslanja na desni ili na implantate. Klasična akrilatna proteza je najpristupačnija, proteza sa metalnom bazom je nešto skuplja zbog izrade skeleta, a najviši su troškovi kod proteze na implantima, gde se ceni proteze dodaje i cena samih implantata.
Na konačan iznos utiču i prateći postupci pre izrade. Ako je potrebno vađenje preostalih zuba, sanacija sluznice ili podlaganje tokom zarastanja, i to ulazi u ukupan plan lečenja. Zato se prava cena ne može dati „na oko“, već tek posle pregleda i snimka, kada se vidi stanje grebena i kada se zna koja vrsta proteze ima smisla.
Precizne iznose za svaku varijantu možete pogledati u cenovniku, a najtačniju procenu za vaš slučaj dobijate na pregledu.