Karijes na zubu predstavlja jedan od najčešćih stomatoloških problema savremenog čoveka.
U najvećem broju slučajeva proces njegovog nastanka počinje na samoj površini zuba, da bi se vremenom postepeno širio i prodirao sve dublje, zahvatajući i okolna zubna tkiva.
Šta je zapravo karijes na zubu?
U pitanju je hronično oboljenje zuba koje podrazumeva oštećenje tvrdih zubnih tkiva (gleđ, cement, dentin).
Napredak ovog oboljenja je progresivan i u svojoj konačnoj fazi dovodi do propadanja zuba.
U ovom tekstu bavićemo se uzrocima karijesa koji dovode do njegovog nastanka, objasnićemo vam kako da ga prepoznate na vreme, ukazaćemo na opasnosti koje on sa sobom nosi, te ćemo da pojasnimo i kako teče proces lečenja.
Karijes na zubu – uzroci
Najčešći uzrok stvaranja karijesa je tzv. dentalni plak. U pitanju je bezbojna, lepljiva masa koja se neprestano stvara u usnoj duplji, tačnije, na zubima, i predstavlja posledicu razmnožavanja bakterija.
Količina dentalnog plaka, u mnogome zavisi od namirnica koje konzumiramo i od neadekvatne oralne higijene.
Sigurno ste do sada mnogo puta čuli kako slatkiši i gazirana pića stvaraju karijes na zubu, ali da li ste se zapitali na koji način oni to čine?
Naime, bakterije iz dentalnog plaka koriste “loše” šećere iz slatkiša i sokova, koji im služe kao “gorivo” za stvaranje kiseline.
Ova kiselina oštećuje zubno tkivo i baš na mestu gde se to dešava – pojavljuje se karijes.
Karijes ili kamenac – simptomi koji prave razliku
Zbog njihovih sličnih karakteristika, veliki broj ljudi ima poteškoće u razlikovanju karijesa i kamenca.
Ovo predstavlja veoma čestu pojavu, a neretko se dešava i da posledice ovakvog neznanja budu veoma nepovoljne.
Kamenac se zapravo ne razlikuje previše od dentalnog plaka.
Glavna razlika između njih je u načinu na koji se tretira, tj. skida – dentalni plak se može skinuti običnim pranjem zuba (četkicom i pastom), dok kamenac zahteva nešto složeniju proceduru uklanjanja kod stomatologa.
Kamenac se, dakle, javlja u obliku čvsrtih naslaga između zuba i desni.
Ove naslage nikako ne treba zanemariti, jer njihovo zapostavljanje može da dovede do pomeranja zuba, povlačenja desni, gubitka kosti, kao i brojnih drugih stomatoloških problema.
Kada je u pitanju karijes na zubu, njegovi prvi simptomi ne moraju nužno da budu osetljivi.
Osoba ne mora biti svesna postojanja karijesa jer se on može pojaviti kao mrlja koja se sve više širi ili da se nalazi između dva zuba, tako da ne bude vidljiv golim okom, već isključivo kod stomatologa ili na snimku.
Ukoliko se karijes na zubu pojavio u obliku mrlje, to je tzv. karijes gleđi. U tom slučaju, stomatolog može mnogo lakše da ga sanira jer je u pitanju površinski karijes.
Međutim, kada karijes zađe dublje, dolazi do pojave tzv. karijesa dentina.
Ova vrsta karijesa se može manifestovati kroz bol u šupljini i osetljivost na konzumiranje toplog, hladnog ili slatkog.
Ukoliko se inficiran zub ne leči na vreme, to može da dovede do širenja infekcije u okolne prostore, oticanja zuba, pojave gnoja, i drugih simptoma koji prate dentogene infekcije.
Karijes na zubu se dijagnostikuje pregledom lekara stomatologa, na osnovnu obavljenih analiza i uz pomoć rendgenskih snimaka.
Pored standardnog stomatološkog pregleda, od velikog su značaja na dijagnostikovanje karijesa i subjektivna zapažanja samog pacijenta – bol koju oseća, osetiljivost na nadražaje i sl.
Opasnosti koje može da izazove karijes na zubu
Ponekad se može dogoditi da jedna bezazlena pojava, poput karijesa gleđi, postane i te kako ozbiljan problem.
Ovaj problem je utoliko ozbiljniji ako se radi o teško dotižnim i skoro nevidljivim mestima, kao što je npr. karijes ispod plombe ili između dva zuba.
Ukoliko se ne primeti i ne leči na vreme, karijes na zubu može da zahvati okolna tkiva i da utiče ne celokupno zdravlje pojedinca.
Izostanak pravovremenog lečenja, između ostalog, može da dovede do kardiovaskularnih, disajnih, bubrežnih i kožnih problema.
Stoga, pravilna higijena zuba i redovna poseta stomatologu mogu da budu veoma značajni u prevenciji nastanka bolne i dosadne pojave poput karijesa, te da vam spasu život.
Karijes kod dece – problem današnjice
Deca, kao ni odrasli, nisu pošteđeni karijesa. Upravo obrnuto – može se reći da su mu deca i podložnija.
Kod dece mlečni zubi rastu otprilike do treće godine života, a karijes mlečnih zuba, nažalost, predstavlja jedan od češćih stomatoloških problema kod dece.
Ovaj problem se obično javlja dosta rano i uglavnom predstavlja posledicu loših navika poput konzumiranja sokova i slatkiša, predugog dojenja, nepravilnog pranja zuba od strane roditelja.
Takođe, izuzetno važnu ulogu igra i (ne)obaveštenost roditelja o značaju mlečnih zuba.
Mlečni zubi su znatno slabiji od onih kod odraslih jer oni imaju tanji sloj gleđi.
Pošto karijes obično nikada ne zahvata samo jedan zub, već ima tendenciju širenja i na ostale zube, ovaj problem kod dece nikako ne bi trebalo zanemariti.
Kada je u pitanju karijes kod dece, njegov najteži oblik je tzv. cirkularni karijes ili sindrom dečije flašice. On se javlja ukoliko se detetu duži vremenski period pred spavanje daju flašica ili cucla.
U tom slučaju se obično javlja karijes na jedinici, koji se širi gornjim zubima, dok donji zubi ostaju zaštićeni jezikom.
Rana sanacija ovog problema je veoma bitna, zato što ukoliko se zakasni proces može postati veoma bolan za dete.
Lečenje karijesa – sve što treba da znate
Kada je u pitanju lečenje karijesa, ono na prvom mestu podrazumeva čišćenje zuba kao i šupljine u njemu.
Ova šupljina se puni materijalom koji sadrži jone fluora koji sprečavaju njegovo dalje širenje.
Ukoliko se radi o karijesu koji je u poodmakloj fazi, ali gde živac nije zahvaćen – stavljaju se preparati koji kao osnovu imaju kalcijum-hidroksid.
U tom slučaju se zub takođe zatvara privremenim ispunjenjem na period od 30 dana.
Tokom tih dana, ovo punjenje obnavlja zub, nakon čega se stavlja podloga, pa tek onda konačno ispunjenje.
Ako se karijes na zubu ne leči na vreme, može doći do infekcije okolnih zuba. U slučajevima, kada se živac inficira, tj karijes zahvati i gledj i dentin i pulpu zuba(živac) , neophodno je čišćenje i lečenje kanala.
Najčešće, karijes se javlja na zubima gde se hrana najbrže skuplja – kutnjaci i pretkutnjaci, a najosetljiviji su prostori između zuba zbog toga što četkica teško može dohvatiti ove delove.
Prevencija nastanka karijesa
Ne kaže se bezveze “Bolje sprečiti nego lečiti”, jer kada je karijes na zubu u pitanju, ova izreka je mnogo više od reči.
Njegova prevencija je veoma bitna jer se jedino na taj način možemo zaštiti od svih negativnih posledica koje on za sobom nosi.
Zaštita od karijesa je proces koji traje čitav život, a samo neki od najvažnijih koraka na putu zaštite su sledeći:
- Informisanje i edukacija pacijenata i roditelja – nema bolje edukacije od odlaska kod stomatologa. Vaš odabrani lekar će najbolje da odgovori na sva Vaša pitanja, a njegova je obaveza takođe i da Vas uputi na načine zaštite od karijesa.
- Redovno i pravilno održavanje oralne higijene – ovo je deo posla koji je potrebno da sprovodite samostalno, ukoliko ne želite da karijes na zubu postane Vaš novi prijatelj. Tu spadaju redovno čišćenje zuba i upotreba dodatnih sredstava poput interdentalne četkice, antibakterijske tečnosti za ispiranje usta i konca za zube.
- Redovni kontrolni pregledi na 6 meseci kod stomatologa – to je jako bitno jer karijes jako često ne boli i pacijent nema nikakve tegobe
- Kontrolisana upotreba hrane i pića koji sadrže visok procenat štetnih šećera (slatkiši, gazirani sokovi i sl.)
- Primena fluorida – svakodnevna izloženost sredstvima koji imaju u svom sastavu fluoride, dovodi do remineralizacije zuba, a u nekim slučajevima može dovesti do zalečenja karijesa u njegovoj početnoj fazi. Najčešća upotreba fluorida se vrši kroz upotrebu paste za zube, a mogu se lokalno nanositi preko lakova sa F kojima se fluorisu zubi.
Međutim, ukoliko se ipak dogodi da uočite simptome karijesa – obavezno posetite svog stomatologa, jer će on na najbolji način da Vam ukaže na naredne korake u njegovom lečenju!
