Ishrana je jedan od najvažnijih faktora za razvoj i održavanje života svih živih bića.
Raznovrsna ishrana, bogata vitaminima i mineralima utiče pozitivno na rast, razvoj i održavanje funkcija organizma. Shodno tome, nepravilna i insuficijentna ishrana jako loše utiče na celokupno zdravlje organizma i može biti uzročnik raznih oboljenja. Slobodno možemo reći da neke namirnici hrane karijes na zubu i njih treba izbegavati!
Usna duplja i zubi imaju jako bitnu ulogu u pripremi hrane za dalje korišćenje i varenje.
Vrsta namirnica, način pripreme hrane, kao i navike u ishrani mogu biti uzročnici brojnih oboljenja i malformacija usta i zuba. S druge strane, smanjenje ili gubitak funkcije zuba dovodi do poremećaja u radu gastrointestinalnog trakta. Oboleli zubi mogu delovati kao fokalno žarište i izazvati poremećaj u radu digestivnog trakta, srca, oka, bubrega i zglobova.
Danas je poznato koliko malnutricija loše utiče na zdravlje, a povezanost konzumacije šećera i nastanka karijesa izmenjena je zahvaljujući edukaciji o pravilnom održavanju oralne higijene.
S druge strane, povećana je pojava dentalne erozije, pre svega zbog loših navika u ishrani.
Svakako je neosporno da dijetetske navike, oralna higijena i način života određuju oralno zdravlje i regulišu nastanak i razvoj dentalnog karijesa i dentalne erozije.
Zbog svega toga, neophodno je da se redovno posećuje stomatolog, ali i da se pacijentu pruže sve informacije o značaju odražavanja oralne higijene.
Ishrana i karijes
Opšte je poznata činjenica da su šećeri etiološki faktor za nastanak dentalnog karijesa. Sprovedena istaživanja doprinela su tome da se bolje definiše sama uloga šećera u tom procesu.
Šećeri sami po sebi nemaju negativan uticaj na zube, ali bakterije dentalnog plaka proizvode organske kiseline kao produkt fermentacije šećera. Nastale kiseline snižavaju pH vrednost i dovode do poremećaja ravnoteže usne duplje, kao i do demineralizacije tvrdog zubnog tkiva. U početnim stadijumima štetnog delovanja nastalih kiselina demineralizacija zubnog tkiva se ogleda u promeni veličina pora, ali bez dubljih oštećenja. Do nastanka lezija dolazi ako se naruši balans između demineralizacije i remineralizacije u smeru ka dodatnom gubljenu minerala iz zuba i ako taj disbalans potraje. Pljuvačka igra bitnu ulogu u vraćanju ove ravnoteže jer ima ulogu regulatora pH vrednosti, takozvanu pufersku ulogu.
Osobine hrane koje se uzimaju u obzir kada se procenjuje njihova kariogenost (sposobnost da izazovu karijes) jesu oblik, sastav hrane, potencijal istog da stimuliše lučenje pljuvačke, ali i kombinacija koja se unosi, kao i vreme zadržavanja u usnoj duplji, i frekventnost unosa.
Gazirana pića na primer, imaju nisku kariogenost jer se kratko zadržavaju na zubima, ali ako se frekvencija unosa ovih pića poveća, kariogeni potencijal se bitno poveća.
S druge strane, tvrde bombone i lizalice se duže zadržavaju u ustima prilikom konzumacije, pa shodno tome imaju veći kariogeni potencijal. Ukoliko se njihova količina i frekvencija unosa u toku dana poveća, dolazi do znatnog produžavanja faze demineralizacije i nastanka karijesa.
Neki autori zastupaju stav da se nastanak karijesa može sprečiti i bez smanjenja unosa šećera, ukoliko se posebno vodi računa o održavanju oralne higijene i unosi dovoljna količina fluorida. Svakako, ne smemo zaboraviti da je preterani unos šećera faktor rizika za mnoga opšta oboljenja poput povišenog krvnog pritiska, dijabetes melitusa tipa II i gojaznosti.
Deca i starija populacija su dve grupe stanovništva koje su posebno ugrožene kada je sklonost ka karijesu u pitanju. Unos namirnica i oralna higijena u oba slučaja umnogome zavise od roditelja, odnosno članova porodice koji brinu o zdravlju i ishrani ovih populacija. Dakle, obe grupe pokazuju rekord u razvoju karijesa. Kod njih karijes ima sličnu etiologiju, prevalenciju i koriste se slične preventivne i terapijske strategije.
Lečenje karijesa u finansijskom smislu mnogo je zahtevnije nego ulaganje u njegovu prevenciju, tako da bi prevencija i edukacija o značaju održavanja pravilne oralne higijene i sticanja zdravih navika u ishrani trebalo da bude implementirana od samog detinjstva.
Ishrana i dentalna erozija
Trošenje zuba predstavlja kumulativan i kontinuiran proces i može dovesti do znatnog gubitka zubne supstance. Trošenje zuba, kao i dentalna erozija nisu novi fenomeni, ali su svakako dobili na značaju otkako je smanjena sklonost ka razvijanju karijesa kod određenih populacija usled povećane edukacije o održavanju oralne higijene kod ljudi.
Najbitnije je da stomatolog otkrije uzrok topljenja zubne gleđi tj.erozije, kako bi se primenile adekvatne mere za prevenciju i dalje napredovanje erozije.
Glavni uzročnik dentalne erozije su kiseline unutrašnjeg(kiseline iz želuca kod gastritisa,bulimije) i spoljašnjeg porekla(ishrana). Erozivni potencijal hrane ne određuje samo njena pH vrednost (kiselost), već i temperatura(erozivnija su topla pića) i vreme zadržavanja u ustima. Najveći uzročnici su gazirani napitci, energetski napici, ceđeni sokovi, citrusno voće, konzervirana hrana.
Namirnice koje nas štite od karijesa
Kada je reč o očuvanju oralnog zdravlja, bez sumnje je osim o oralnoj higijeni potrebno voditi računa i o namirnicama koje unosimo.
Zubima je neophodna dnevna doza različitih vitamina i minerala koje su potrebni za regeneraciju i očuvanje tvrdog zubnog tkiva.
Ako unosite dovoljno hranljivih mikronutrijenata, zubi će se prirodnim putem regenerisati i biti čvrsti i zdravi, ali ukoliko unos ovih nutrijenata izostane, bakterije i kiseline u usnoj duplji sprečiće taj prirodni proces što dalje dovodi do propadanja zuba.
Kako bi zubi bili zdravi, potrebno je unositi puno liposolubilnih vitamina, a tu ubrajamo vitamin A, D, K2 I E.
Vitamin A nalazi se u ribi, mleku i jajima. Vitamin D možete naći u masnim ribama, gljivama i punomasnim mlečnim proizvodima.
Odličan izvor vitamina K2 su mekani sirevi, jaja, maslac i jetra, dok se vitamin E nalazi u spanaću, orasima i brokoliju.
Za zdrave zube preporučena je i konzumacija čvrstih namirnica koje utiču na mišice vilice i indukuju žvakanje i lučenje pljuvačke koja štiti zube i smanjuje kiselost u usnoj duplji. Odličan primer takve namirnice jeste celer, koji pored toga što zahteva dodatno žvakanje, takođe masira desni i čisti prostor između zuba.
Preporučuju se kao zaštitna hrana (antikariogena) kikiriki, orah,badem, brazilski orah,stariji sirevi, kiselo mleko, kefir, sirovo povrće,kokosovo ulje, zeleni i crni čaj.
Namirnice koje treba izbegavati s ciljem očuvanja oralnog zdravlja
Izbegavanjem određenih namirnica i promenom navika u ishrani moguće je u velikoj meri doprineti zdravlju zuba i usne duplje.
Lizalice i tvrde bombone i zubi
Iako su voljene od strane mnoge dece i deluju primamljivo i bezazleno, lizalice su veliki neprijatelj zuba.
Osim što sadrže veliku količinu šećera, zbog svoje čvrstine neretko mogu izazvati lomljenje zuba, odnosno okrnjenost. Identičan efekat imaju i tvrde bombone koje se relativno dugo zadržavaju u ustima, te imaju visok kariogeni potencijal.
Grickalice i slatkiši i zubi
Ova grupa namirnica zbog svog lepljivog sastava imaju veliku tendenciju da zaostanu u šupljinama zuba, pa se nakon pola sata od konzumacije ovih namirnica preporučuje detaljno čišćenje zuba četkicom i koncem za zube.
Kafa i čaj i zubi
Konzumiranje ovih napitaka u ograničenim količinama i bez dodavanja nije štetno, ali preteranim unosom dolazi do smanjenog lučenja pljuvačke i diskoloracije zuba. Zato se preporučuje uzimanje ovih napitaka u umerenim količinama i uz čašu vode.
Alkohol i zubi
Poznato je da alkohol izaziva dehidrataciju ćelija, samim tim i opšteg stanja organizma, pa se kao posledica javlja suvoća u ustima koja je odličan preduslov za nastanak karijesa.
Osim toga, alkohol je jedan od faktora rizika za nastanak oralnog karcinoma.
Gazirani napici i zubi
Gazirani napici nemaju apsolutno nikakvih poželjnih efekata na naše zdravlje. Prepuni su šećera i kada dospeju u usnu duplju, bakterije te šećere koriste za sopstveni metabolizam i u tim procesima nastaju kiseline koje uništavaju zubnu gleđ. Jedan od sastojaka gaziranih pića jesu i fosforna i limunska kiselina koja su značajni uzročnici zubnih erozija. Preporučeno je da prilikom konzumiranja ovih napitaka koristite slamčicu, da piće bude hladnije, da se piju brzo bez mućkanja u ustima, i da se ne peru zubi najmanje polasata nakon konzumacije istih. Savet je da se usta samo isperu vodom.
Očuvanje oralnog zdravlja
Oralno zdravlje deo je opšteg zdravlja i baš zato bi trebalo da postoji bliska saradnja izmedju lekara opšte prakse i stomatologa. Ishrana igra jako bitnu ulogu u prevenciji oralnih bolesti. Neophodno je da stomatolozi objasne pacijentima štetnost konzumacije određenih namirnica, kao i da način i frekventnost unosa tih namirnica mogu bitno da utiču na zdravlje zuba i usne duplje.
Pravilno formirane navike u ishrani su od velike važnosti i potebno je raditi na tome od ranog detinjstva, jer se kasnije te navike teško menjaju.
Ako uzmemo u obzir da saniranje nastalih oboljenja zuba zahteva velike materijalne izdatke, cilj naše stomatološke ordinacije Dental Vortex je prevencija i edukacija pacijenata o važnosti pravilne ishrane i oralne higijene.
