Vađenje zuba predstavlja proces uklanjanja zuba iz njegovog ležišta. Ukoliko za to postoji mogućnost, stomatolog će uvek pre svega da pokuša da “spasi” zub lečenjem, stavljanjem plombe ili krunice, ili na neki drugi način.
Ovo “spasavanje” je moguće ukoliko je zub oštećen karijesom ili slomljen, tj. ako se radi o štetama koje je moguće sanirati.
Postoji mnogo razloga za vađenje zuba – uznapredovali karijes, parodontopatija, apscec (uznapredovala infekcija), fraktura korena zuba i sl, a stomatolog/oralni hirurg, pomoću rendgenskog snimka oštećenog područja, pravi plan za najefikasnije uklanjanje zuba.
Najčešće vađeni zubi su umnjaci. U pitanju su zubi koji kasno niču (u dvadesetim godinama) i obično su impaktirani (zaglavljeni) u vilici, pa se često vade pre ili nakon što delimično niknu, i to uglavnom hirurškim putem kako bi se sprečile komplikacije koje izazivaju (bolovi, otoci, otežano gutanje i sl).
Pristupi vađenju zuba – šta da očekujete?
Postoji nekoliko različitih načina vađenja zuba, u zavisnosti od vrste problema i njegove težine:
- Rutinsko (jednostavno) vađenje zuba – uglavnom se obavlja uz lokalnu anesteziju, a kao što mu i samo ime kaže: predstavlja rutinsku proceduru. Stomatolog obuhvata zub klještima, rasklimava ga napred-nazad, nakon čega se zub vadi.
- Komplikovano vađenje zuba – najčešće se vrši kod višekorenih zuba sa polomljenom krunicom. U ovom slučaju, neophodno je odvojiti korene, kako bi se izvadili jedan po jedan.
- Hirurško vađenje zuba – definitivno je najkomplikovaniji i najteži oblik vađenja zuba. Vrši se kada se prilikom vađenja zuba njegov koren polomi, tako da manji deo ostane u ležištu. U tom slučaju se pravi manji rez, podiže sluzokoža i rotacionim instrumentima se formira prostor oko zalomljenog dela zuba, nakon čega se on uklanja. Nakon ove procedure, nastala rana se ušiva.
Koliko god sve ove procedure zvučale na prvi pogled zastrašujuće, ni jedna od njih obično ne boli. Mnogo više bole posledice odlaganja i čekanje da se problem reši sam od sebe jer to, nažalost, može za sobom povući brojne komplikacije.
Nakon bilo kog vadjenja zuba savet je aplikacija prf preparata. Posebno savetujemo nakon težih hiruških ekstrakcija kako bi postoperativni tok bio što lakši, bez otoka i kako bi se bolovi nakon vađenja zuba sveli na apsolutni minimum.
Uklanjanje ostataka zubnog korena
Od ogromnog je značaja ukloniti ostatke zubnog korena jer oni mogu da izazovu brojne probleme – loš zadah, slab imunitet, i generalno da imaju loš uticaj na ceo ljudski organizam. Ukoliko se koren zuba ne može ojačati i upotrebiti za protetsku nadoknadu (zbog dužine ili eventualne infekcije), neophodno ga je izvaditi što pre.
U slučaju da je prisutna gnojna kesica nakon ekstrakcije korena zuba, važno je i nju ukloniti u što kraćem roku.
Ukoliko se koren zuba ne može ukloniti običnim, nehirurškim, metodama, onda se pristupa oralnohirurškom zahvatu. S obzirom na to da se obavlja u lokalnoj anesteziji, proces vađenja korena je bezbolan.
Dok traje faza oporavka, potrebno je pratiti savete i uputstva stomatologa ili oralnog hirurga.
Stručni tim lekara Dental Vortex stomatološke ordinacije, daće Vam sve neophodne savete i smernice, te pružiti kompletnu negu prilikom procedure vađenja zuba i nakon nje, što znači da nećete morati da razmišljati o komplikacijama.
Sa nama ste u sigurnim rukama.
Moguće komplikacije prilikom vađenja zuba
Nažalost, kao i u svemu, tako i kada je u pitanju vađenje zuba, može doći do neželjenih komplikacija:
- Prekomerno krvarenje – predstavlja najrasprostranjeniju posledicu vađenja zuba. U najvećem broju slučajeva, do krvarenja dolazi u situacijama kada pacijent ne poštuje savete i preporuke stomatologa. Ukoliko rana krvari savet je zagristi sterilinu gazu ili kesicu čaja polasata i držati hladne obloge spolja. Ukoliko je krvarenje obilnije javiti se oralnom hirurgu
- Infekcija – iako je rizik od pojave infekcije prilikom vađenja zuba, sa razvojem i napretkom u medicini, sveden na minimum, on ipak nije u potpunosti isključen. Ovo je posebno izraženo kada je u pitanju vađenje umnjaka. Osim toga, prirodno, osobe koje imaju slabiji imunitet su podložnije infekcijama. Ukoliko ipak dođe do pojave i razvoja infekcije, ona se leči antibioticima i drenažom.
- Poremećaj zarastanja rane – najčešća komplikacija ove vrste je tzv. alveolitis. On nastaje kada se na mestu vađenja zuba, raspadne krvni ugrušak. Ovakav poremećaj se može razviti kada dođe do vađenja gangrenoznih zuba ili vađenja donjih umnjaka. Jedna vrsta terapije je aplikacija određenog leka u ranu koji se po potrebi menja. Druga vrsta terapije alveolitisa je aplikacija prf preparata. Nekada je neophodan i rendgenski snimak nakon vađenja kako bi se isključili drugi uzroci usporenog zarastanja rana.
Zašto je važno nadoknaditi izvađeni zub?
Sve je više ljudi koji žele da imaju savršen osmeh. Kao i u mnogim drugim granama medicine, tako i u stomatologiji je došlo do značajnog napretka. Do nedavno, jedini način da se zubi dovedu u željeno stanje bile su fiksne proteze, koje su se pričvršćivale za zube i nosile godinama.
Ekstrakcijom, odnosno gubitkom zuba, dolazi do raspoređivanja sile žvakanja na ostale zube koji pokušavaju da smanje nastali prazan prostor u vilici. Osovina ovih zuba, u odnosu na silu, više nije normalna, tako da i opterećenje zuba prestaje da bude vertikalno, već se usmerava pod određenim uglom.
Zbog toga, dolazi do pojačanja uticaja bočnih sila, pa se zubi mnogo lakše iskrive i postaju podložniji brojnim traumama.
Drugi problem, jeste pojava “isplivavanja” zuba u suprotnoj vilici (tzv. zub antagonist), jer više ne udara u izvađeni zub. Tako zub počinje da štrči u odnosu na sve ostale, a zbog toga dolazi do narušavanja okuzalne ravni.
Ugradnja implanta – najefikasnije rešenje za nadoknadu izgubljenog zuba
Zubi su od izuzetne važnosti za čoveka. Nažalost, mnogi toga postanu svesni tek kada dođe do gubitka jednog ili više njih. Vađenje zuba ili njegov gubitak bilo kakve vrste, obično prate brojne komplikacije. Pre svega, tu je problem sa žvakanjem, a kasnije i sa varenjem, što na kraju dovodi do pogoršanja opšteg stanja organizma.
Pored toga, javlja se i gubitak samopouzdanja jer neretko dolazi do problema sa govorom, a da ne pominjemo estetski izgled osoba koje izgube jedan ili više zuba u vilici.
Savršeno rešenje za izgubljeni zub je ugradnja implanta.
Zubni implanti se ugrađuju kao rešenje za gubitak makar samo jednog zuba, ali i ukoliko osoba ostane bez svih zuba u vilici.
Zubni implant predstavlja titanijumski šraf koji se ugrađuje u viličnu kost i postaje veštački koren. Na njega se postavlja veštačka krunica uz pomoć abatmenta (veza između implanta i krunice) što je odlično rešenje ukoliko nedostaje jedan zub.
Implantati za zube mogu takođe poslužiti i kao nosači za fiksni zubni rad (zubni most) ili zubne proteze ako je potrebno nadoknaditi više zuba.
Proces osteointegracije jeste primarni razlog zašto se ugradnja implanta smatra najefikasnijim rešenjem za gubitak zuba. Osteointegracija predstavlja proces u kojem se implant potpuno sjedini sa viličnom kosti u okolini i na taj način postane deo nje, a upravo to doprinosi da sama ugradnja implanta dovodi do stvaranja prirodnog izgleda i stanja zuba.
Proces ugradnje zubnog implanta danas je gotovo potpuno rutinska procedura i ima uspešnost od 96%. Iako je to proces koji može potrajati 3-4 meseca, nikako se neće odraziti na vase uobičajene aktivnosti jer se za prelazni period koriste krunice i privremene proteze.
Bez ikakvih nedoumica, ugradnja implanta je najbolje rešenje sa stomatološke strane.
U našoj ordinaciji koriste se najbolje vrste implantata, svetski poznatih brendova.
Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi bilo koje stomatološke usluge od ugradnje implanta do vađenja zuba, pozovite nas.
